Prema prognozama meteorologa, do prve polovine januara zima ne bi trebalo da pokaže svoje zube. Očekuje se da, kako kaže Nedeljko Todorović, sneg obeli krajem decembra, da u januaru bude kiše i snega, ali neće biti hladnih dana da se na većim rekama stvori ledeni pokrivač.
Ovaka prognoza za naredni mesec ide naruku nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jer Srbija i dalje ima samo jedan ledolomac. Po potrebi, za svrhe odbrane Dunava od leda će se kao i do sada angažovati komšijski, mađarski ledolomci.
Iako je još lani najavljeno da će ove godine u februaru biti raspisan poziv za javnu nabavku za proizvođača našeg plovila za lomljenje velikog leda, dalje od tog poziva se nije stiglo.
– Što se tiče gradnje ledolomca, u 2019. godini je raspisana javna nabavka, ali su ponude sa tržišta bile veće od tada opredeljenih sredstava. Sada su obezbeđena potrebna sredstva i nabavka će biti raspisana u zakonom predviđenom periodu – rekli su u Ministarstvu poljoprivrede.
Koliko je sada obezbeđeno sredstava za izradu ledolomca, nije navedeno u odgovorima ministarstva niti je pojašnjeno koji je to zakonski okvir kada bi trebalo da bude raspisana nabavka za izgradnju ledolomca.
Za izgradnju ledolomca u budžetu za 2018. godinu bilo je obezbeđeno 300 miliona dinara. Cene ledolomaca se, inače, na svetskom tržištu kreću se od milion i po do tri i po miliona evra. Potreba za nabavkom ledolomca pojavila se 2017. godine kada je 588 km “srpskog” Dunava mesec dana bilo okovano ledom.
Tada je procenjeno da je neophodna nabavka ledolomaca i da bi Srbiji bila potrebna bar dva (mada se spominjalo i šest) multifunkcionalna plovila koja bi istovremeno bila ledolomac, brod spasilac i vatrogasni brod. Ona bi delovala i u uslovima elementarnih nepogoda prouzrokovanih pojavom ledostaja.
Po svemu sudeći, Dunav će, ako bude stisnuo jak mraz, braniti naš “Greben” koji je u vlasništvu Elektroprivrede, i mađarski ledolomci. Pre nekoliko dana, radi priprema i eventualnog angažovanja mađarskih ledolomaca održan je trilateralni sastanak Mađarske, Hrvatske i Srbije što se inače radi već godinama i to prema bilateralnom sporazumu u oblasti vodoprivrede sa Mađarskom iz 1956. godine i sporazumom Mađarske i Hrvatske.
Za odbranu Dunava od leda, napominju u Ministarstvu poljoprivrede, svake godine se izdvajaju sredstva. I ove godine ona iznose deset miliona dinara.
Greben jedini srpski ledolomac
Srbija je nekada imala još dva tegljača–ledolomca, “Čakor” i “Vučevo”. Oni su privatizovani 2011. godine. Ušli su u sastav “Dunav grupe agregati” u vlasništvu Dušana Borovice, hapšenog zbog sumnje da su njegove firme dobijale nezakonite kredite.
U njegovom vlasništvu našao se i potiskivač “Petrovaradin”. Od tada pa do danas ova plovila su mrtva za reku. Ni nekadašnje potiskivače “Aleksandar” i “Kablar”, koji su pre nekoliko godina u Beogradu pomagali “Topoli”, više niko ne spominje.
U Srbiji postoji još nekoliko potiskivača, ali je njihova upotreba ograničena jer usitnjavaju samo led ispod 15 centimetara. U suprotnom, u opasnosti je i potiskivač i posada. Imamo i “Bor”, ali ni on nije pravi ledolomac i u privatnom je vlasništvu.
Da pre nekoliko godina Elektroprivreda Srbije od preduzeća u stečaju nije kupila Greben, ne bismo imali ni jedan jedini ledolomac.
Vreme i za brigu o objektima na vodi i čamcima
Bez obzira na to što još nema obilnijih padavina niti leda, vlasnici plovnih objekata, kućica i čamaca blagovremeno su obavešteni da se pobrinu za svoju imovinu radi sopstvene, ali tuđe bezbednosti.
Obaveštenje o tome šta sve treba da preduzmu da bi osigurali svoje objekte već je izdala Lučka kapetanija Beograd. Vlasnici plutajućih objekata, između ostalog, treba da ojačaju i povećaju broj odbojnika, sidara i priveznih užadi, da obezbede danonoćnu kontrolu stručnih lica nad objektima.
Kontrolu svojih objekata i njihovo ojačanje treba da urade i vlasnici splav kućica. Građani koji imaju čamce trebalo bi svoja plovila da izvuku na obalu, a ako ih ne izvlače na suvo, da ih dodatno vežu uz pontone i pristane.
