Skrivena blaga i neistražene grobnice: Sve tajne Rima

55

Grad istorije, grad kulture, grad arhitekture, ukusne hrane, boemštine… Šta god vam rekli o Rimu pre nego što u njega kročite, nije dovoljno da vas pripremi na glavni grad Italije.

U ovom gradu jednostavno se ne može obići sve, uvek ćete nešto propustiti i ostati željni. U mom slučaju, to je još jedan tanjir paste, čaša vina u malim restoranima sa iskusnim kuvarima i pogled na Berninijev „Zanos Svete Tereze“.

No, pođimo redom. Dobra stvar kod Rima je što je odlično povezan metroom, pa možete odsesti i malo dalje od centra za mnogo manje para, kao i to što sve „glavne“ turističke tačke možete preći peške. Nije baš srećna opcija ako ste kolima, osim ako ste u „smartu“, jer je uprkos metrou saobraćaj kao u Beogradu petkom po podne. Te gužve su i osnovna odlika obilaska svih mesta počev od Koloseuma, Vatikana, Bazilike Svetog Petra, pa čak i do butika. Ali čekanje u redu se em isplati, em nekako prođe brzo ako volite da posmatrate ponašanje ljudi u gomili i znate zašto ste došli.

Kako neko reče, Koloseum je napravljen da svi gledaoci, kojih je bilo od 50.000 do 80.000, mogu da uđu i izađu za samo nekoliko minuta, ali ne i danas, danas je red od oko sat i po do tri sata za ulazak, sasvim normalna stvar. Manja je gužva, a mnogo bolji osećaj u Rimskom forumu. Ostaci starog Rima sa malo mašte pretvaraju se u vrlo žive slike. Tu su ostaci hrama Vestalskih devica, Cezarov hram na mestu gde je kremiran, gde uvek ima nešto uvelih ruža i novčića, ostaci drugih hramova, „tržnih centara“…

Crkve kao muzeji

Ako napravite ceo krug oko foruma, penjući se na Palatin, naići ćete i na prelepe vrtove maslinjaka, padine zelenila sa posebnim vrstama cveća. Potpuno neočekivano među ovim „ruševinama“. Ceo grad je pun iznenađenja. Kuda god skrenuli, prateći mapu ili ne, nailazili bismo na usku popločanu ulicu i u njoj parkiranu „peglicu“, svirača čija muzika odjekuje kroz stepenice obrasle bršljanom, turiste koji jedu ko zna koji sladoled, lokalce koji se glasno raspravljaju na svom milozvučnom jeziku i naravno na crkvu. Crkve su posebna priča, ovo je jedan od onih gradova u kojima na ulasku mora da stoji podsetnik da ulazite u crkvu, tj. svetinju, a ne u muzej. Ovo je zaista neophodno jer grupe turista hrleći da vide Karavađa, Berninija ili Mikelanđela, apsolutno smetnu s uma da je u toku misa ili ispoved. Pa se škljoca aparatom uz svako amin. Nećete pogrešiti u koju god da uđete, ali zbog Berninijevog „Zanosa Svete Tereze“, Crkva Svete Marije Pobedonosne (Santa Maria della Vittoria) sa kapelom Kornaro je moj apsolutni favorit. Postoji priča da je ovakvu skulpturu crkva jedva odobrila jer Svetu Terezu prikazuje suviše erotski. Ali je Bernini samo (isuviše) verno predstavio Terezin san. Za obožavaoce Karavađovog lika i dela, rimske crkve prava su poslastica, naročito Crkva Svetog Luja od Francuske (San Luigi dei Francesi). Ništa manje zanimljiva ni podložna teorijama zavere nije ni Crkva Svetog Petra u lancima, u kojoj se čuvaju lanci kojima je navodno bio vezan Sveti Petar.

Vatikan i Crkva Svetog Petra su priča za sebe i ako uz to uključite i vatikanske muzeje, koji su zaista bogati, samo za ovu državicu, treba jedno tri dana da se lepo i natenane upoznate.

“Andiamo”

Vino, pivo, kokteli, kafa prodaju se u čašama za poneti i najčešće se tako i piju, s nogu, usput, sedeći oko fontana, na stepenicama, uz spomenike, na trgovima. Osim na Španskim stepenicama na Španskom trgu. Preko dana jedno „andiamo“ podsetiće vas da ovde nema sedenja, previše je turista koji bi da se uspenju i fotografišu da bi rimski komunalci još dozvolili i sedenje. Zato je noću druga priča. Generalno, ako želite da osetite pravi duh Rima, preporuka je da dođete posle 23 sata, pa čak i iza ponoći. Tek tada možete prići spomenicima, sesti na Španskim stepenicama i slikati se pored Fontane di Trevi a da je zapravo i osmotrite. Nećete ni tada biti jedini, ali osećaj je mnogo bolji. Lep noću ali i danju je trg Navona, ali naročito okolne ulice, sa malim neodoljivim restoranima. U blizini je i Panteon sa krugom neba koje izgleda kao odsečeno parče slobode.

Fontana di Trevi

Osim spomenutih pića s nogu na trgovima, noćni život u Rimu je bogat i u kvartu Trastevere koji je nešto kao Skadarlija za mlade i urbane. Ipak, češće će lokalci biti pored kafića nego unutra. A vikendom je pravi užitak biti u pravom retro parku Vila Borgeze, nigde tako lepo (i nelogično) ne svira grčki buzuki uz mlade Rimljane i Rimljanke koji trčkaraju s decom po parku igrajući sve, od fudbala do hodanja na kanapu razapetom između dva drveta. Tu su tog dana svi, od najmlađih Italijana do najluđih turista, i svi se tako lepo slažu. Jer to i jeste lepota Rima, što na tako malo prostora ima toliko različitih ljudi i neke čudne, ali postojane harmonije.

Katakombe Svetog Sebastijana

Ako u Rimu ostajete dovoljno dugo da obiđete sve glavne atrakcije, a i dalje ste željni arheoloških blaga, onda su Katakombe Svetog Sebastijana pravo odredište za vas. Na vožnju metroom i autobusom od centra grada nalazi se Apijev put (Via Appia) i Katakombe Svetog Sebastijana. Duboko ispod zemlje samo jedan nivo je na raspolaganju turistima, a osim originalnih grobnih mesta gde su ljudi sahranjivani oko 300. godine, možete videti i očuvane oslikane grobnice, ali i natpis „Petar je ovde“ (Sveti Petar prim. nov.). Podzemni hodnici dugački su kilometrima i, da nisu toliko uski, izgledali bi kao ulice. Ovaj grad ispod grada je potpuni lavirint, te bez vodiča – nema nazad.

Naš Odisej

Italijani svoje junake ne zaboravljaju, a jedan od njih je zasigurno naš glumac Bekim Fehmiju. Pedeset godina nakon snimanja italijanske serije „Odiseja“, slika našeg glumca stoji u centralnom delu najvećeg lanca knjižara u centru Rima. DVD sa serijom u kojoj je on u naslovnoj ulozi je jedan od najprodavanijih, a on veoma cenjen. Dobra lekcija.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име